У Орашцу,

12. 12. 2022. године

Поштовани господине Андрићу,

Од свих писаца за које знам, Ви сте мој омиљени писац. Више нисте међу нама, а да јесте, овако би изгледало писмо које бих Вам упутио.

Оно што нам је заједничко јесте љубав према мостовима. Одувек ми се допадају мостови, а видео сам разне: дрвене, камене, гвоздене, велике и оне мале, на телевизији, у разним часописима и на интернету. Највише ми се свидео мост који сте описали у Вашем роману „На Дрини ћуприја.“ Тај је посебан, чувен, саграђен давно, у шеснаестом веку, а још значајније је то што га је саградио неко ко је променио веру, али никада није заборавио народ коме припада и земљу у којој је рођен. Они су му остали у срцу, души и заувек уцртани у његовом памћењу. То је Мехмед-паша Соколовић. Њега су Турци одвели у Данку у крви, променили му веру, школовали га и од њега начинили Мехмед-пашу Соколовића – војсковођу, великог турског везира. Његова право име је Бајица Ненадић. Он је тај мост саградио да би спојио два народа, две вере, два царства, а не само две обале реке. Мост из романа „На Дрини ћуприја“, описујете овако: „Хладна и пенушава Дрина ломећи своју воду и безброј капи, већ вековима покушава да га сломи, али он је јак, чврст и надасве поносан.“ Али, ето, људи су укротили Дрину, а мост стоји поносан и дуго ће остати у пуној снази и лепоти. Ви сте за ово дело добили најзначајнију награду за књижевност, Нобелову награду, 1961. године и тако заузели место међу највећим европским и светским писцима.

Ја сам срећан што је један такав велики писац – наш писац. Волео бих да смо живели у исто време. Можда бих могао да Вас видим или чујем неко Ваше предавање. Међутим, иза Вас су остала многобројна дела који сте на најлепши могући начин написали и оставили нама. Хвала Вам.

Много Вас поздрављам

Сава Јаковљевић, VI разред