Шта сам још, осим стечених другова и лепих успомена, понео из школе? Такмичарски дух! Нисам био спортски таленат, али је наставник физичког васпитања Веља говорио да сам се трудио из петних жила. Био сам пресрећан да сам догурао до прве шесторке у одбојкашком тиму, која је те 1975 год. победила на општинском такмичењу. Медјутим, после добре игре на медјуопштинском такмичењу ипак смо изгубили од одличног тима из Тополе. Припадао сам и кометашком тиму са којим сам учествовао на гостовањима у Даросави И Бањи. Био сам пресрећан када би по некада дао гол!

У осмом разреду био сам први на општинском такмичењу из математике и десети на републичком такмичењу. Професор математике Власта је био поносан на тај успех, с обзиром колико је труда улагао да нас припреми за та такмичења.

Пет година по завршетку основне школе, после завршене Арандјеловацке гимназике и тада обавезног служења ЈНА војске, у Београду на ЕТФу, сам срео колеге који су на том истом општинском такмицењу били бољи од тог мог 10-ог места. Временом дружење са њима је показало да су сви они, осим сто су били математички генијалци, били и сјајни момци и девојке.

Статистика за ЕТФ, у периоду 1948-1986 год, је била да од око 20,000 дипломаца, њих 6,000 је отисло у Америку. Трецег фебруара 1987 год. сам се придружио тој статистици и подигао ту цифру на 6,001.

Зашто Америка? Да сте питали мог деду Животу, он би рекао да сам “јурио сукњу” зато што сам отишао да посетим тадашњу девојку која је боравила у Вашингтону. Иако је у Октобру 1987 год. Њујоршка берза била добро пала, посао за електро инжињера је могао да се нађе. Најпре сам нашао посао у малој фирми у Сyрацусецу држави Неw Yорк, затим сам био прешао да радим у лабораторији на Сурацусе Университy, где сам у следецих 5 година поред рада магистрирао и докторирао електротехнику. Морам да поменем да је мој професор са ЕТФ-а, код ког сам дипломирао, био врло цењен на Сyрацусе Университy, И да ми је његова препорука отворила многа врата.

Овог 3. Фебруара, 2022 је три и по деценије од како сам стигао на овај континент.

Могу да кажем да сам за све ове године био и академски и пословно успешан. Десет година по добијању доктората завршио сам и школу за финансије Вхартон, која је део Универзитета  Пенсилваниа.

Американци не кажу олако “једном инжињер, увек инжињер”. Инжињер сам био и остао: од првих пројеката у ИМТЕЛ-у, пре одласка у САД, до пројеката развоја и проучавања модерних комуникационих мрежа, на којима тренутно радим. Имам иза себе око 30 УС патената, 20 публикација у признатим техничким часописима и сличан број презентација на разним техничким конференцијама. Од свега тога значајније су ми колеге и пријатељи са којима сам у свим овим подухватима сарађивао, који су, баш као и ја, дошли у Америку са свих страна света! Да не грешим душу, међу свим тим пријатељима и колегама нађе се и покоји “прави” Американац!

Ово је моја животна прича: од Пресеке до Америке. Надам се да ће се услови за путовања ускоро олакшати, па да лично обновим неке од овде поменутих успомена, да ми “пукне поглед”, од Орашачког брда до Космаја.

ЗОРАН МАРИЋЕВИЋ