Са Пресеке до Америке
Сећам се првог уласка у школу, колико сам био импресиониран величином централног ходника и степеништа – толико велики унутрашњи простор у тада својих 7 година живота никада нисам био видео. Сећам се драге ми учитељице Станије Стојановић, серије књига о Тарзану из школске библиотеке, друџењу током пешачења до и од школе, стазом кроз тада релативно запуштену Марићевића Јаругу и брања зрелих мушмула.
Кликните овде да бисте видели рад.
Шта сам још, осим стечених другова и лепих успомена, понео из школе? Такмичарски дух! Нисам био спортски таленат, али је наставник физичког васпитања Веља говорио да сам се трудио из петних жила. Био сам пресрећан да сам догурао до прве шесторке у одбојкашком тиму, која је те 1975 год. победила на општинском такмичењу. Медјутим, после добре игре на медјуопштинском такмичењу ипак смо изгубили од одличног тима из Тополе. Припадао сам и кометашком тиму са којим сам учествовао на гостовањима у Даросави И Бањи. Био сам пресрећан када би по некада дао гол!
У осмом разреду био сам први на општинском такмичењу из математике и десети на републичком такмичењу. Професор математике Власта је био поносан на тај успех, с обзиром колико је труда улагао да нас припреми за та такмичења.
Пет година по завршетку основне школе, после завршене Арандјеловацке гимназике и тада обавезног служења ЈНА војске, у Београду на ЕТФу, сам срео колеге који су на том истом општинском такмицењу били бољи од тог мог 10-ог места. Временом дружење са њима је показало да су сви они, осим сто су били математички генијалци, били и сјајни момци и девојке.
Статистика за ЕТФ, у периоду 1948-1986 год, је била да од око 20,000 дипломаца, њих 6,000 је отисло у Америку. Трецег фебруара 1987 год. сам се придружио тој статистици и подигао ту цифру на 6,001.
Зашто Америка? Да сте питали мог деду Животу, он би рекао да сам “јурио сукњу” зато што сам отишао да посетим тадашњу девојку која је боравила у Вашингтону. Иако је у Октобру 1987 год. Њујоршка берза била добро пала, посао за електро инжињера је могао да се нађе. Најпре сам нашао посао у малој фирми у Сyрацусецу држави Неw Yорк, затим сам био прешао да радим у лабораторији на Сурацусе Университy, где сам у следецих 5 година поред рада магистрирао и докторирао електротехнику. Морам да поменем да је мој професор са ЕТФ-а, код ког сам дипломирао, био врло цењен на Сyрацусе Университy, И да ми је његова препорука отворила многа врата.
Овог 3. Фебруара, 2022 је три и по деценије од како сам стигао на овај континент.
Могу да кажем да сам за све ове године био и академски и пословно успешан. Десет година по добијању доктората завршио сам и школу за финансије Вхартон, која је део Универзитета Пенсилваниа.
Американци не кажу олако “једном инжињер, увек инжињер”. Инжињер сам био и остао: од првих пројеката у ИМТЕЛ-у, пре одласка у САД, до пројеката развоја и проучавања модерних комуникационих мрежа, на којима тренутно радим. Имам иза себе око 30 УС патената, 20 публикација у признатим техничким часописима и сличан број презентација на разним техничким конференцијама. Од свега тога значајније су ми колеге и пријатељи са којима сам у свим овим подухватима сарађивао, који су, баш као и ја, дошли у Америку са свих страна света! Да не грешим душу, међу свим тим пријатељима и колегама нађе се и покоји “прави” Американац!
Ово је моја животна прича: од Пресеке до Америке. Надам се да ће се услови за путовања ускоро олакшати, па да лично обновим неке од овде поменутих успомена, да ми “пукне поглед”, од Орашачког брда до Космаја.
ЗОРАН МАРИЋЕВИЋ
Дејан Милошевић је рођен 29. 04. 1991. године у Аранђеловцу. Основну школу „Први српски устанакˮ у Орашцу завршио је 2006. године, а након тога и Техничку школу „Милета Николићˮ у Аранђеловцу. Током основног и средњег образовања постигао је запажене резултате на државном нивоу на такмичењима из природних и друштвених наука.
Кликните овде да бисте видели рад.
Од 2014-2016. године био је запослен у Електротехничком институту „Никола Теслаˮ, у центру за Електроенергетске системе. Ту је учествовао на изради студија електроенергетских система које обухватају анализу стабилности, регулацију напона и фреквенције, прикључење нових извора, процену губитака и планирање. Од 2016. године је запослен у компанији Global Substation Solutions, где се бави пословима пројектовања и испитивања високонапонских трафостаница. Области научноистраживачког рада којима се до сада бавио су: интеграција обновљивих извора енергијe, релејна заштита, транзијентна стабилност, регулација фреквенције и напона, микромреже и дистрибуирано генерисање. Аутор је 19 научних радова у међународним и домаћим часописима и конференцијама.
Студије на Електротехничком факултету у Београду уписао је 2010. године. Завршио је одсек Енергетика, смер за Електроенергетске системе и током основних студија је остварио просечну оцену 9,63. Дипломски рад је одбранио 2014. године, а исте године је уписао мастер студије на Електротехничком факултету у Београду, на модулу Електроенергетски системи. Током мастер студија је постигао просечну оцену 10, а мастер рад одбранио је 2015. године. Докторске студије је уписао исте године на Електротехничком факултету у Београду, модул Електроенергетске мреже и системи, где је положио све испите са просечном оценом 10. Докторску дисертацију под називом „Нове технике за унапређење транзијентне стабилности активних дистрибутивних мрежаˮ је одбранио 2020. године.
Марија Рајичић је рођена 03. фебруара 1985. године у Аранђеловцу. Носилац је Вукове дипломе Основне школе „Први српски устанак“ у Орашцу. Средњу медицинску школу „Београд“ је завршила у Београду. Основне студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер молекуларна биологија и физиологија, завршила је 2012. године. Исте године је уписала докторске студије на модулу Генетика Биолошког факултета, Универзитета у Београду. Највећи део истраживања која су обухваћена докторатом, реализовала је у Институту за молекуларну и ћелијску биологију у Новосибирску у Русији 2015. године, као стипендиста општине Аранђеловац. Докторску дисертацију под називом „Молекуларна структура, порекло и функција Од 2013. године је учествовала у промоцији науке кроз пројекте Европске комисије (SCIMFONICOM, EU projekt FR7-609724; SCIMFONICOM 2014-15, EU projekt H2020-MSCA-NIGHT-633376). Од 2016. учествује као организатор београдске Ноћи истраживача у оквиру пројекатаReFocuS i ReFocuS 2.0, чији је носилац Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Пројекте финансира Европска комисија, Хоризон 2020 – Програм за истраживање и иновационе делатности, Марија Склодовска Кири акција (H2020-MSCA-NIGHT-2016-2017-ReFocuS-722341; H2020-MSCA-NIGHT-2018-2019-ReFocuS 2.0-818325). Поред учешћа на европским пројектима који се баве промовисањем науке, Марија Рајичић је била ангажована као предавач у Истраживачкој станици Петница и у раду са талентованим ученицима. Као један од стручних сарадника, 2020. године је била ангажована у успостављању рада “Хуо-јан националне лабораторије за молекуларну детекцију инфективних агенаса” – лабораторије са нивоом безбедности 3, познате као „Ватрено око“. Активно је учествовала у дијагностици САРС-ЦоВ-2 вируса у периоду од првих шест месеци пандемије.
Кликните овде да бисте видели рад.
Од 2012. године је запослена на Одељењу за генетичка истраживања Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Ангажована је на пројекту “Генетичка и фенетичка разноврсност у природним популацијама у различитим срединама – допринос полиморфизма Б хромозома“, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у оквиру ког је урадила докторску дисертацију. Звање истраживач сарадник је стекла 2015. године.
Б хромозома код жутогрлог шумског миша Apodemus flavicollis (Mammalia, Rodentia) одбранила је 2019. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Звање научни сарадник је стекла 2020. године.
Аутор и коаутор је десет радова, од којих је пет објављено у врхунским међународним часописима. Своја досадашња истраживања представила је на међународним и националним скуповима путем осам конгресних саопштења. Члан је Друштва генетичара Србије.
Марија активно планинари, плеше танго, вежба јогу и инстуктор је фитнес програма BodyArt..