Незабораван доживљај
Сваке године у октобру обележавамо Дечију и Спортску недељу. Долазе нам спортисти у госте, одржавамо јесењи крос, излет, све у свему највише времена проводимо у природи и на спортским теренима. Ове године у госте нам је дошао Ратко Николић!
Он је наш чувени рукометаш. На почетку своје каријере тренирао је за РК,,Шамот“. Својим трудом и успехом стигао је до ,,Црвене Звезде“. Пошто су и странци видели његов таленат, играо је и за Шпанију. Веома је успешан . Заједно са другарима, рукометашима освојио је бронзану медаљу за Србију. Данас је директор репрезентације Србије.
Висок је и леп човек. Красе га браон коса и очи. Прво што сам приметила код њега је да је веома стрпљив и нежан према сваком детету. Слушала сам пажљиво сваку његову реч . Објашњавао нам је како да држимо лопту, прелазимо полигон, …Полигон је био дуг и састојао се од разних препрека. Лопте, чуњеви, мердевине…Најтеже ми је било са чуњевима. Ратко нам је причао како препреку лако да пређемо. Видела сам да му је стало до наше игре и да нам буде забавно!
Са нама је и он био срећан!Задовољство ми је било дружити се са Ратком Николић. Он је диван човек! Доживела сам нешто незаборавно!
Анастасија Васиљевић
4.разред
Незабораван доживљај
Дечија и Спортска недеља су једне од најзабавнијих дешавања у нашој школи. Последњег дана ове године, дошао је код нас у школу, наш најпознатији рукометаш Ратко Николић
Он је пример сваког спортисте. Висок, мишићав човек. Сваки дан одваја време за теретану и игре на терену. Његов највећи успех је освојена бронзана медаља на Светском првенству 1999. године. Причао нам је о својим успесима и упорности. Схватио сам да је веома упоран и да никада не одустаје од праве игре. Схватио сам да му је битна била свака одиграна утакмица.
Био сам веома срећан! Он је са својим другарима, рукометашима нама показивао како да пређемо полигоне. Бацали смо лопту у гол. Обилазили око чуњева. Неколико пута сам чуњ и оборио. Смејали смо се! На крају дружења сви смо се заједно фотографисали.
Волео бих да будем успешан рукометаш као Ратко!Његов живот је пун успеха и среће!
Лука Михаиловић
4.разред
Незабораван доживљај
Познати рукометаш Ратко Николић, посетио је нашу школу. Играч ,,Шамота“, ,,Црвене Звезде“, Шпаније. Сада директор репрезентације Србије.Веома успешан човек!
Спортски грађен, снажан, згодан човек. Учио нас је како да играмо рукомет. Сваки његов савет ми је добродошао, пошто је то био мој први сусрет са овом игром. Сви смо били јако срећни и узбуђени. Са нама је на терену био човек, који је освојио бронзану медаљу за Србију.
Шалио се са нама. Бодрио нас да пређемо постављене препреке.
Било је незаборавно. Упознао сам познатог спортисту, не само код нас , него и у свету. Волео бих, да када порастем будем као он, Ратко Николић!
Вукашин Анић
4.разред
Анић Софија III-1
ЈЕСЕН У МОМ СЕЛУ
Кликните овде да бисте видели рад.
Време је хладније, а сиви облаци често доносе кишу. Птице селице одлазе на југ, а неке животиње добијају гушћу длаку и спремају храну за зиму.
Вредни ратари убирају плодове свога рада. Чује се жагор људи, помешан са фијуком ветра и брујањем моторних тестера.
Јесен се увукла у сваки дом. Волим је због укусних, слатких, сочних плодова и боја које красе моје село.
Јелена Јоксимовић III-1
ЈЕСЕН У МОМ СЕЛУ
Кликните овде да бисте видели рад.
Јесен је полако, али сигурно дошла у моје село. Познајем је по магловитим и хладним јутрима, по жутом лишћу које опада. Трава је променила боју. И она је жута. Њу ће оборити мразеви што долазе. Све се утишало и умирило. Не волим јесен због те тишине, због тмурних, хладних, кишних дана.
Марина Даговић III-1
ЈЕСЕН
Кликните овде да бисте видели рад.
У жутом ауту дође јесен и као права сликарка обоји цвеће, крошње дрвећа и ливаде. У свом наручју донесе много мирисних и слатких плодова. Прохладни ветрић јој поможе да златно-жути тепих од опалог лишћа зашушти опраштајући се од топлих дана. Промичу и хладне кишне капи, а дечија граја бива све тиша. Дим из оџака најављује да ћемо кратке јесење дане најчешће проводити у кући и сањати лепе снове у дугим ноћима.
Тамара Радојевић IV2
БАКИНА КУЋА
Кликните овде да бисте видели рад.
Моја бака кућу има
поред бреста на крај села.
Кров ко буква црвени се,
боја зидова је бела.
У кући је врло тихо,
тешке клупе немо ћуте.
На орману тегла џема
и огромне дуње жуте.
А кроз прозор кад погледам,
липе старе саме стоје.
У дивљини шума густа
то је кућа баке моје.
“Бакина кућа” је рад ученице IV 2 Тамаре Радојевић која је похваљена на литерарном конкурсу 9. Дечјег васкршњег сабора у Мионици на тему “Комадић завичаја”.
Тамара Пејовић I1
МОЈ ЉУБИМАЦ
Кликните овде да бисте видели рад.
Мој љубимац је пас. Његово име је Жућко. Средњег је раста, има жуту длаку и смеђе очи. Дала сам му име Жућко, зато што је сав жут.
Он је дружељубив, осећајан и живахан пас. Свуда иде са мном, јер баш као и ја, воли да трчкара. У игри зна да ме: насмеје, обрадује и развесели. Допушта другима да му приђу, јер је умиљат. Највише воли када није везан, јер тада има пуну слободу да трчи по дворишту.
Свог пса волим највише на свету!
Тамара Насковић I1
СЛАТКО САМ СЕ НАСМЕЈАЛА
Кликните овде да бисте видели рад.
Једном сам се слатко насмејала. Било је то прошле зиме.
Пао је велики снег. Изашла сам напоље са сестром и браћом. Трчали смо по снегу и грудвали се. Одлучили смо да се санкамо. Спуштали смо се низ брдо. Одједном је мој брат упао у дубок снег, тако да су му само ноге вириле. Када је устао, био је сав бео као Снешко Белић! Засмејала сам се толико, да сам се једва зауставила. Био је много смешан!
Увек, када се тога сетим, слатко се насмејем.
Теодора Матијевић II 2
ПЕСМА ЗА МОЈУ МАМУ
Кликните овде да бисте видели рад.
Твоја ћерка теби пише
једну дивну песму, малу,
хвала теби, мама, пуно
за сву љубав и за шалу.
Дал уморна или не
ту си увек за нас две
да нам причаш бајке
које знају само мајке.
Увек си ми шапутала
речи топле, благе,
а ја сам их све памтила
зато што су мени драге.
И кад грдиш ти се смејеш,
погледом нас топлим грејеш.
ако грдиш ти нас волиш,
сузе да нам крену нећеш да дозволиш.
Моја мајко насмејана
још једном ти за све хвала.
молимо те да нам вечно трајеш,
да би твоја несебична љубав
увек нама снагу дала.
Бојана Јанић IV 1
ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО У БЕОГРАДУ
Кликните овде да бисте видели рад.
Већ три године тренирам карате. Клуб ми се зове карате клуб “Књаз”.
Мој највећи успех десио се 21.04.2013.године. То такмичење је било државно првенство у Београду. На такмичењу је било 126 клубова а 1200 такмичара. Из Аранђеловца је ишло 20 такмичара.
Такмичење је почело. Док нисам дошла на ред ја сам се загревала, причала сам са тренерима које кате да радим и имала сам трему.
Међутим када сам почела да радим, заборавила сам трему и одрадила сам најбоље што знам. Радила сам кату “Хен јодан”. Завршила сам и чекала да судије подигну заставе. Видела сам резултате који су показивали да сам победила 5:0.
На такмичењу освојила сам треће место. Свој клуб ћу престављати на балканском првенству. Роксандра ми је рекла да ћу бити уписана у историју карате клуба “Књаз”.
Невена Лазаревић IV 1
ПРВО МЕСТО НА ТАКМИЧЕЊУ У СВИРАЊУ ВИОЛИНЕ
Кликните овде да бисте видели рад.