Ја сам Алекса Старчевић, имам једанаест година и тренирам карате. Своју љубав према каратеу почео сам да гајим од своје седме године.

Сећам се врло добро тог дана када ме је тата одвео на први тренинг, никада нећу заборавити страх који сам тада имао, као ни погледе дечака који су већ одавно почели да се баве овим спортом. Много пута сам размишљао да одустанем, али сам веровао у себе и знао сам да ћу једног дана савладати све вештине које овај борилачки спорт носи. Још од малих ногу обожавао сам да гледам цртаће у којима се могу видети разне борбе.

Много пута бих покушавао да одглумим неког цртаног лика и његове вештине, али то би се углавном завршило тако што би ми се моји укућани смејали. Тако да мислим да отуда љубав према овом спорту. Мој тренер, Мирко Радовић, је препознао таленат у мени и после много труда и рада успео сам да савладам много тога. Идем на многа такмичења и никада се не вратим без медаље.

Најуспешнија и мени најдража медаља јесте она коју сам освојио у Модричи на Балканском шампионату. Отишао сам на то такмичење и обећао себи да ћу га освојити. Наилазио сам на разне противнике, али сам имао само један циљ. Након што сам остварио обећање које сам дао себи, када сам се вратио кући дочекала ме је моја породица са поносом и осмехом на лицу.

Када сам их видео, знао сам да ово морам да поновим. Након тога учествовао сам на Светском такмичењу и освојио бронзану медаљу. Поносан сам на себе, али исто тако знам да идем малим корацима по велике снове. Након ових такмичења сазнао сам да ћу на завршном такмичењу у Лајковцу добити награду за најуспешнијег такмичара у својој категорији.

Тада сам помислио на оне дане када сам мислио да одустанем и да овај спорт није за мене, сада се много пута смејем самом себи и схватам колико мало нам је потребно да одустанемо, а исто тако и да се потрудимо и остваримо своје снове. Пехар и диплому ми је уручио председник Српске карате уније, Марко Ницовић. После тог догађаја моји другови и ја смо били позвани да говоримо на телевизији и тада су многи чули за нас.

Након ових такмичења чекају ме још многа друга, једно од важнијих јесте Европско такмичење које се одржава у јуну ове године. Моји планови и жеље су превелики да би стали у овај мој мали живот. Желео бих све одједном, али мислим да је успех слађи онда када се добије трудом и радом. Моју највећу жељу вам нећу открити, иако мислим да већ претпостављате која би то могла да буде, али знате како кажу „Не причајте жеље никоме док се не остваре“, а ја мислим да ћете ако не сад за коју годину сазнати моју највећу жељу! Алекса Старчевић, V разред

Ученица четвртог разреда издвојеног одељења у Копљарима, Анастасија Милошевић је ову календарску годину завршила изузетно успешно, како гледајући успех на крају полугодишта, тако и гледајући спортску страну. Она је, заједно са својом плесном групом РМП освојила златну медаљу на Међународном такмичењу латино плеса одржаног у Скопљу.